Najcesce greske u planiranju troska

Trošak te noći retko izmakne kontroli zbog jedne velike stavke. Gotovo uvek se skupi od šest istih grešaka koje se ponavljaju svake godine i koje se sve mogu izbeći pre uplate.

Plaćanje honorara koji se ne koristi

Najveća pojedinačna greška. Honorar poznatog imena podiže cenu po osobi za nekoliko hiljada dinara, a ako društvo ne bi prepoznalo pola repertoara, ne daje ništa. Poznati izvođač te noći nastupa pola sata do sat, posle ponoći, a u velikoj sali se vidi sa ekrana. U gradu gotovo uvek postoji sala sa istom kuhinjom i bez imena na plakatu.

Paket pića koji se ne iskoristi

Društvo koje pije malo plati isti paket kao ono koje pije celu noć. Za takva društva je bolja varijanta bez paketa, sa plaćanjem po piću, i razlika po osobi je značajna. Deo objekata ima obe opcije a u oglasu navodi samo jednu, pa se pita.

Računanje samo oglašene cifre

Garderoba, piće van uključenog, napojnica, servis i prevoz gotovo nikada nisu u ceni. Pravilo koje se pogodi je cena po osobi plus trećina, pa posebno prevoz ili noćenje. Društva koja tako računaju ne budu iznenađena, a ona koja računaju samo cifru iz oglasa gotovo redovno budu.

Rezervacija u zadnjoj nedelji decembra

Cene su tada na najvišem nivou sezone, a dobija se najmanje: preostali stolovi kod ulaza, pored toaleta i na prolazu. Isti prostor u oktobru ima nižu cifru, bolju zonu i rok za otkaz koji još nije prošao. Ovo je greška koja košta najviše a rešava se jednim pozivom šest nedelja ranije.

Nedogovaranje za stolom

Ako se pre prve runde ne dogovori šta se poručuje van uključenog i kako se deli, razgovor o računu se vodi u tri ujutru sa polovinom društva. Jedna rečenica na početku večeri rešava to i ne košta ništa. Društva od šest do deset ljudi su ta koja bez tog dogovora najviše i potroše.

Neplanirani prevoz

Taksi u satima posle jedan je najteži za dobijanje u godini i najskuplji, a u zatvorenim zonama centra vozilo ne može da dođe do adrese. Za društvo od šest ljudi to je iznos koji se meri hiljadama. Dogovoreni kombi u novembru izađe niže i vreme vraćanja se zna.

Plaćanje za zonu koja ne odgovara

Prvi redovi su najskuplji i za veče od osam sati gotovo nikada nisu najbolji izbor, jer je zvuk preglasan i program se gleda odozdo. Sredina sale je jeftinija i praktično uvek bolja. To je jedna od retkih stavki u ponudi u kojoj viša cena znači lošiji doživljaj.

Izbor formata koji ne odgovara društvu

Nije direktno trošak, ali se u praksi na to svede, jer se za cenu koja je plaćena dobije veče koje ne odgovara. Kafanski format za društvo koje hoće razgovor, ili restoran bez muzike za društvo koje hoće igru, znače da je ceo iznos potrošen na pogrešnu stvar. Format se bira prvo, a cena unutar njega.

Šta se ne računa kao greška

Plaćanje za kuhinju. Restoran koji radi meni u pet servisa sa ozbiljnom kuhinjom naplaćuje više i to je jedina kategorija u kojoj se cifra vraća u tanjiru. Isto važi i za hotelski format, gde se plaća nivo servisa i rešeno noćenje. Razlika prema honoraru imena je u tome što se hrana i soba koriste cele noći.

Kako se sve ovo izbegne

Greška koja se ne vidi kao trošak

Najveći deo novca koji se te noći potroši bez potrebe ne ode na pogrešnu ponudu nego na to što se ponuda uopšte nije proverila. Dva oglasa sa istom cifrom mogu imati tri i pet servisa, paket koji pokriva sve ili samo kućno vino, sto u sredini sale ili na prolazu, i nijedna od tih razlika nije vidljiva u tekstu. Ko izabere bez ijednog pitanja, u pola slučajeva plati istu cenu za bitno lošiju noć, i to ne primeti do trenutka kada sedne. Provera koja to rešava traje pet minuta i ne košta ništa, i zato je jedina stavka na ovom spisku koja nema nijedan izgovor.

Kada je viša cena bila prava odluka

Postoje slučajevi u kojima se plati više i to je bilo tačno: kada se ide zbog izvođača koji se sluša, kada se uzima hotelski paket sa noćenjem pa se rešava i vraćanje, i kada se plaća kuhinja koja stvarno naplaćuje to što iznese. U sva tri slučaja se novac vraća u nečemu što se koristi cele noći. Cilj planiranja troška te noći nije najniža cifra nego to da se ne plaća ono što se ne koristi, a to su dve različite stvari. Društva koja to razlikuju najčešće potroše manje i provedu bolju noć od onih koja traže isključivo najjeftinije.

Jednim pozivom u novembru, sa osam pitanja, i jednom porukom u kojoj piše šta je dogovoreno. To je ceo posao i ne traži ni pripremu ni poznavanje ponude. Ono što razdvaja društva koja te noći budu zadovoljna od onih koja nisu gotovo nikada nije cena koju su platila nego to da li su pitala pre nego što su poslala novac.